Uputstvo za uzorkovanje i popravljanje kvaliteta zemljišta kroz kalcifikaciju

Sada, nakon što su završene žetve i jesenje setve, možemo se posvetiti pitanjima koja su ključna za efikasnost u poljoprivrednoj proizvodnji, a koja su, nažalost, često zapostavljena. Prvo je uzorkovanje zemljišta, a drugo je primena krečnog đubriva i kalcifikacija zemljišta.

Najbolja strategija za dopunu hranljivih materija, kako u pogledu prinosa, tako i u pogledu profitabilnosti, može se kreirati na osnovu potreba biljke, sadržaja hranljivih materija u zemljištu i količine hranljivih materija koje biljka usvaja. Od ovih faktora, sadržaj hranljivih materija u zemljištu je onaj na koji proizvođač može direktno uticati, i to kroz stručno uzorkovanje zemljišta. Potreba i praksa uzorkovanja zemljišta nisu novina. Već decenijama je obavezno ispitivanje zemljišta svakih 3 do 5 godina. Ipak, mnogi ovu obavezu vide samo kao nužno zlo, te uzorkovanje obavljaju površno, zanemarujući pravila struke. Međutim, uzorkovanje može uticati na rezultate merenja i do 70%.

Reprezentativno uzorkovanje zemljišta je važno jer pojedini parametri zemljišta mogu pokazivati velike varijacije čak i na malim površinama. Neki od ovih parametara su vidljivi golim okom (npr. tekstura zemljišta: peščani ili glinoviti delovi, ili zaslanjene površine), dok se razlike u sadržaju hranljivih materija ne mogu uočiti. Zato je važno da uzorkovanje bude stručno. Pogrešno uzorkovanje može dovesti do netačnih rezultata, a ako već plaćamo analizu zemljišta, vredi je obaviti kako treba. Preporučuje se proširena analiza zemljišta koja uključuje i mikroelemente.

Na oranici dubina uzorkovanja treba da bude 0-30 cm. Reprezentativan uzorak dobijamo ako sa homogene površine parcele uzmemo 25-30 pojedinačnih uzoraka sa svakih 5 hektara, koje ćemo zatim sjediniti. Težina prosečnog uzorka treba da bude 1-1,5 kg.

Homogeni delovi parcele mogu se odrediti pomoću vegetacionih indeksa, karti prinosa, ranijih analiza zemljišta ili zapažanja u toku vegetacije. Pojedinačni uzorci se uzimaju duž dijagonale ili cik-cak šeme, sa najmanje 20-25 tačaka po površini.

Ne treba uzimati uzorke sa ivica parcele (u traci od 20 m), sa mesta gde su bile gomile slame, đubriva ili druge materije, ili gde su životinje boravile. Idealno vreme za uzorkovanje je posle žetve, ali pre đubrenja (i setve), kada je zemljište obradivo. Nakon primene veštačkog đubriva treba čekati najmanje 100 dana, a nakon organskog šest meseci pre uzorkovanja.

Uzorci se mogu uzimati ručno ili pomoću posebnih uređaja, i zatim se čuvaju u vodootpornim vrećicama, koje treba označiti i što pre poslati u laboratoriju na analizu.

Druga važna tema u ovom periodu je korekcija kalcijuma u zemljištu. Kalcifikacija se može vršiti kroz dodavanje mlevenog krečnjaka (100-2000 kg/ha CaCO₃) ili kroz meliorativnu kalcifikaciju (preko 2 t/ha CaCO₃). Manje doze kalcijuma služe za zadovoljenje potreba useva, dok veće doze pomažu u održavanju ravnoteže između perioda meliorativne kalcifikacije.

Zašto je potrebno dodavati kalcijum?

Zbog toga što se kalcijum pod uticajem padavina lako ispira u dublje slojeve zemlje, čime postaje nedostupan biljkama (zemljiste ili ne sadrži dovoljno kalcijuma, ili ga sadrži u neapsorptivnom obliku što se može desiti čak i kod zemljišta sa 5-8% kalcijuma).

Na kiselim zemljištima, usvajanje hranljivih materija je otežano, mikrobiološka aktivnost je smanjena, a zemljište je sklonije zbijanju i gubitku strukture. Na primer, kada je PH vrednost 6, biljke mogu iskoristiti 89% azota i 52% fosfora. U slučaju da je pH 5,5 samo 77% azota i kalijuma i 48% fosfora je pristupačno biljkama.

Takođe, degradacija strukture zemljišta je direktno povezana sa smanjenjem sposobnosti upijanja i zadržavanja vode u zemljištu. Svi smo se u poslednjih nekoliko godina suočili sa posledicama ovih problema.

Izračunavanje meliorativne doze kreča zasniva se na poznavanju fizičkih svojstava zemljišta, pH vrednosti , supstitucijske kao i hidrolitičke kiselosti. Ne treba se iznenaditi ako je potrebno znatno više popravljača za zbijena tla nego za rastresita tla za postizanje iste pH vrednosti.

Pitanje je i šta koristiti za kalcizaciju ili kalcijumsko đubrenje. Najprikladniji materijali su kalcijum-karbonat i dolomit (kalcijum-magnezijum-karbonat), pri čemu dolomit ima prednost jer pored kalcijuma sadrži i magnezijum u većim količinama. Važno je napomenuti da samo ova dva jedinjenja imaju dugotrajan efekat. Zato je važno znati od čega je napravljen određeni popravljač tla. Kalcijum u đubrivima i popravljačima može biti izražen u obliku Ca ili CaO, ali iz toga ne možemo znati da li je napravljen od CaO, CaCO₃ ili dolomita. U zavisnosti od svojstava tla i svrhe dopune kalcijuma, postoji nekoliko opcija prilikom izbora proizvoda.

Najjednostavnije je ako želimo samo da odžavamo nivoe kalcijuma, jer tlo nije kiselo, u tom slučaju je redovna upotreba krečnog amonijum nitrata (KAN ) đubriva preporučljiva, jer ono ne zakiseljava tlo. Prednost KAN-a se ogleda u tome što se azot, kalcijum i magnezijum mogu istovremeno primeniti, a đubrivo je u granulisanom obliku, lako se rasipa i brzo se apsorbuje. KAN Genezis sadrži 228 kg/t fino mlevenog dolomitnog praha (ispod 40 µm) za bržu apsorpciju. Ako je tlo kiselo ili je potrebna veća dopuna kalcijuma i magnezijuma, najefikasnije je koristiti azotno đubrivo sa visokim sadržajem dolomita.

Važno je napomenuti da za brzo usvajanje kalcijum-karbonata treba biti u obliku čestica manjih od 1 mm. Dugotrajnost efekta obezbeđuju visok sadržaj kalcijum-karbonata ili dolomita, kao i plitko mešanje u tlo, maksimalno do dubine od 10 cm.